Na spomeniku želim da mi napišu: "Provela je život tražeći dubinu u plićaku". A kako nije uspevala da je nađe, ona tom istom plićaku izmisli dubinu. Izmašta svet na iluziji. Ta iluzija pukne, jer je tanja od najtanjeg stakla. I onda je sastavlja i lepi, iznova i iznova. Na kraju od nje ostane samo prah, ali i to drži čvrsto i čuva. A onda dođe realnost, potapše je po ramenu, i opomene da tu nema ničega. Samo lepa spoljašnjost, sa mašnicom. A unutra ništa. Prazno. I onda dugo gleda u jednu tačku i žali za iluzijom. I opet ponovi istu grešku. Definicija uzaludnosti.
Oktobarska devojčica 